Шванова ћелија
Шванове ћелије или неуролемоцити (названи по немачком физиологу Теодору Швану) су главна глија периферног нервног система (ПНС). Глијалне ћелије функционишу да подржавају неуроне и у ПНС-у, такође укључују сателитске ћелије, олфакторне ћелије, ентеричку глију и глију које се налазе на сензорним нервним завршецима, као што је Пачинијево телашце. Постоје два типа Шванових ћелија, мијелинизирајућа и немијелинизирајућа.[1] Мијелинизујуће Шванове ћелије се омотавају око аксона моторних и сензорних неурона да би формирале мијелински омотач.
Структура
[уреди | уреди извор]Унутар периферног нервног система Шванове ћелије омотане у слојеве око неурона формирају мијелински омотач. Најудаљенији део Шванове ћелије је њена плазматична мембрана, која се зове неурилема. Између суседних Шванових ћелија постоји редован размак (око 1 мм). Празнине се називају Ранвијеова сужења. Колатерални аксони се могу појавити код чвор. Нека нервна влакна су немијелинизирана и то чини пренос нервног импулса знатно споријим.[2]
Током развоја ПНС-а, регулаторни механизми мијелинизације се контролишу директном интеракцијом специфичних гена, утичући на каскаде транскрипције и обликујући морфологију мијелинизованих нервних влакана.[3]
Шванове ћелије су укључене у многе важне аспекте биологије периферних нерава - провођење нервних импулса дуж аксона, развој и регенерацију нерава, трофичку подршку неуронима, производњу нервног екстрацелуларног матрикса, модулацију неуромускуларне синаптичке активности и представљање антигена на Т-лимфоциту.
Болести
[уреди | уреди извор]Шарко-Мари-Тутова болест, Гилен-Бареов синдром (тип акутне инфламаторне демијелинизирајуће полирадикулопатије), шваноматоза, хронична инфламаторна демијелинизирајућа полинеуропатија и лепра су све неуропатије које укључују Шванове ћелије.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Bhatheja, Kanav; Field, Jeffrey (2006). „Schwann cells: Origins and role in axonal maintenance and regeneration”. The International Journal of Biochemistry & Cell Biology. 38 (12): 1995—1999. PMID 16807057. doi:10.1016/j.biocel.2006.05.007..
- ^ Peate & Muralitharan 2017, стр. 408.
- ^ Topilko, Piotr; Schneider-Maunoury, Sylvie; Levi, Giovanni; Baron-Van Evercooren, Anne; Chennoufi, Amina Ben Younes; Seitanidou, Tania; Babinet, Charles; Charnay, Patrick (1994). „Krox-20 controls myelination in the peripheral nervous system”. Nature. 371 (6500): 796—799. Bibcode:1994Natur.371..796T. PMID 7935840. S2CID 4333028. doi:10.1038/371796a0.
Литература
[уреди | уреди извор]- Peate, I.; Muralitharan, N. (2017). Fundamentals of Anatomy and Physiology. ISBN 9781119055525.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
